Istraživanje dr Prestona Estepa dovodi u pitanje tvrdnju da moramo smanjiti ugljene hidrate u ishrani da zaštitimo mozak. Naime, nisu svi ugljeni hidrati iste vrste; ako se hranimo pravom vrstom, onda ne može biti štete, naprotiv.
Sa sve većim produženjem životnog veka, demencija (gubitak sposobnosti pamćenja, razmišljanja i snalaženja u okruženju) postaje sve veći problem razvijenog sveta. Jedna od novijih teorija u ishrani je da ishrana sa minimumom uljenih hidrata, a velikom količinom zdravih masti štiti mozak od promena koje vode razvoju Parkinsonove i Alchajmerove bolesti i uopšte pomaže kvalitetnijem starenju.
Međutim, dr Estep, koji je direktor Centra za gerontologiju i savetnik projekta Genom, dovodi u pitanje tvrdnju da je ishrana bogata ugljenim hidratima loša za mozak. Koristeći iskustvo neurologije, genetike i statističke analize sakupio je podatke iz čitavog sveta koji povezuju očekivanu dužinu životnog veka i uticaj kognitivnog opadanja na kvalitet života. Dr Estep je skovao frazu "elita dugovečnog uma" da označi zemlje u kojima ljudi imaju dug životni vek, a retku pojavu Alchajmerove bolesti i demencije. Na vrhu ove liste nalazi se Japan, a slede ga mediteranske zemlje - Francuska, Italija, Španija - i Kostarika.
Međutim, analiza ishrane tih zemalja je pokazala da hleb, pirinač i testenine čine 50% njihove ishrane!
U čemu je onda stvar, zašto rezultati pokazuju da u zapadnim zemljama ishrana bogata ugljenim hidratima ima negativan uticaj? Stvar je u tome, tvrdi dr Estep, što se hleb, pirinač i testenine u Japanu i mediteranskim zemljama znatno razlikuju od "obogaćenih" hlebova i testenina koji se konzumiraju u Americi, koju je Estep označio kao zemlju sa visokim rizikom od demencije. Obogaćene testenine, pirinač i hlebovi u SAD sadrže triput više gvožđa od odgovarajućih namirnica u Japanu, mediteranskim zemljama i Kostariki. A upravo se "značajne količine gvožđa i drugih metala nalaze u mozgovima ljudi obolelih od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti", napisao je dr Estep.
Estep takođe ukazuje na koncentraciju gvožđa u životinjskim proteinima. Visoka učestalost Alchajmerove bolesti u SAD, Engleskoj i delovima Severne Evrope može se povezati sa konzumiranjem velikih količina mesa, što po rečima dr Estepa "dovodi do velikih zaliha gvožđa u organizmu i verovatno je primarni razlog zašto imaju toliko slučajeva demencije".
Što se tiče onih koji se plaše rizika od dijabetesa ukoliko povećaju konzumaciju hleba i testenina, dr Estep tvrdi da je gvožđe, a ne ugljeni hidrati, to što "izaziva još veće lučenje insulina nego ugljeni hidrati sa visokim glikemijkim indeksom. Insulinska reakcija na crveno meso je više nego dvostruko veća nego na testenine".
Ovaj autor, koji je napisao knjigu "Ishrana za dobro funkcionisanje mozga u starosti" (The Mindspan Diet), preporučuje da ukoliko želimo da zadržimo dobre mentalne sposobnosti i u starosti, uključimo u svoju ishranu: integralni, jasmin i basmati pirinač, semolina i kuskus. Ako koristimo hlebove, onda treba da koristimo hlebove pečene od brašna koje nije obogaćeno gvožđem. Pored toga, može se konzumirati ovas, sočivo, grašak, naut, pasulj i krompir.
Ukratko, poruka ovog lekara onima koji žele da zadrže mentalne sposobnosti do u duboku starost je sledeća: dajte prednost hlebu umesto mesa.
Izvori:
