Zdravlje mozga zavisi od mnogo različitih faktora. Najvažnija dva su vežbanje (i fizičko i mentalno) i dovoljno kiseonika. Ali ono što jedemo takođe igra veoma značajnu ulogu. Prirodni proizvodi su sastavni deo zdrave ishrane. Zdrava ishrana, pre svega, znači uravnotežena ishrana. Ništa nije dobro, ukoliko se preterano koristi. Prekomerno obrađenu hranu treba izbegavati u širokom luku. Posebno treba paziti na hranu sa velikim količinama rafinisanog šećera, aditiva, konzervansa, soli ili masti.
Hrana utiče na naše raspoloženje, sposobnosti učenja i pamćenje. Ona sadrže supstance koje mogu uticati na naš nervni sistem i mozak. Zato je važno paziti šta jedete. Neki od ovih štetnih sastojaka se u velikoj meri nalaze u prerađenoj hrani, ali ostaju neprimećeni. Primetićete ih samo ako pažljivo pročitate spisak sastojaka na ambalaži, ali njihovi nazivi su često dugački (hemijski i stručni) i teški za razumevanje.
Sastojci u hrani koji škode vašim moždanim ćelijama:
1. Monosodijum glutamat (MSG) - nazvan još: ubicom vašeg mozga
MSG se nalazi u gotovo svim pakovanjima i konzervisanoj hrani. MSG je ekstremno koncentrovana so. Prehrambena industrija ga koristi kao konzervans, a takođe i za poboljšanje ukusa i mirisa hrane. Studije pokazuju da konzumiranje MSG stimuliše proizvodnju dopamina u mozgu. Dopamin izaziva trenutni osećaj blagostanja. Međutim, monosodijum glutamat takođe ima visok nivo takozvanih "eksitotoksina". Postoje ubjedljivi dokazi da ova supstanca deluje na zdravlje mozga i da može dovesti do glavobolja, poremećaja u ponašanju, lošeg raspoloženja i depresije. Istraživači povezuju teške bolesti kao što su Parkinsonova bolest, Alzhajmerova bolest, demencija i hronični zamor sa konzumacijom MSG-a. Gdje se sve nalazi: gickalice, začini, konzerve, gotova jela (supe u kesicama), kečap, majonez, mnogi sladoledi i kolači, smrznuta hrana, prelivi za salatu, prerađevine od soje.
2. Veštački zaslađivači
Zaslađivači zamenjuju šećer u hrani. Postoje prirodni zaslađivači, ali većina njih je veštačka. Mnogi se nazivaju "otrovom za mozak" jer uzrokuju neuronsku agitaciju. Aspartam i saharin, dve vrste veštačkih zaslađivača, povezana su sa određenim poremećajima nervnog sistema. Među njima su depresija, anksioznost, česte migrene i smetnje u govoru. Veliki broj industrijskih namirnica sadrži ove zaslađivače. U principu, sva hrana označena kao "niskokalorična" ili “sa niskim sadržajem šećera" sadrže ove veštačke zaslađivače.
3. Gluten
Gluten su proteinske supstance koje se nalazi u mnogim žitaricama: pšenici, ječmu, raži i drugim sličnim namirnicama. Iako nisu svi potpuno isti, često se koristi generički naziv, zbog mnogih sličnosti.
Ovi proteini se lepe za tanko crevo i uzrokuju razne metaboličke, digestivne i imunološke poremećaje. Neki ljudi su osetljiviji na gluten. Drugi nisu toliko osetljivi, ali gluten vrši uticaj na njihovo zdravlje, čak i ako to ne osećaju. Gluten je jedan od najgorih sastojaka u hrani zato što utiče na kompletan nervni sistem.
4. Rafinisani šećer
Naučnici nazivaju prerađeni šećer jednim od tri "bela otrova”. Ostala dva su rafinisana so i rafinisano belo brašno. Šećer je jedan od najčešćih sastojaka u svim vrstama hrane. Preterana i svakodnevna konzumacija rafinisanih šećera može izazvati probleme, ne samo sa fizičkim zdravljem, već može ugroziti i vaš mozak. Rafinisani šećer onemogućava pravilno funkcionisanje proteina BDNF (tzv. Neurotrofni moždani faktor). Ovaj protein obavlja važne funkcije u nervnom sistemu. Jedna od tih funkcija jeste da štite vašu memoriju olakšavajući bolje veze između neurona. Studije su pokazale da se stanje kod ljudi sa šizofrenijom ili depresijom pogoršava kada redovno konzumiraju beli šećer.
5. Fluor
Fluor je mineral koji se u nekim državama dodaje pijaćoj vodi radi čistoće i javnog zdravlja. Iako nema specifičan ukus, konzumira se zajedno sa vodom iz slavine. Naučnici smatraju da fluor može biti povezan sa lošim intelektualnim performansama i promenama u kognitivnim funkcijama i sposobnostima. Flaširana voda ima čak veću koncentraciju fluora.
Okrenite se što svežijoj i neprerađenoj hrani, koliko je to u vašim mogućnostima. Prerađena i gotova hrana ne samo da ima vrlo malo nutritivne vrednost, već takođe doprinosi i fizičkim i psihičkim oboljenjima.
Izvor: Uniqorner
