Kada govorimo o urminom „šećeru“, moramo odmah da razjasnimo: nije u pitanju nikakav prerađeni šećer. Urmin šećer se dobija mlevenjem celih sušenih organskih urmi (bez koštica) i po sastavu predstavlja 100% sušen plod urme, što znači da donosi sve dobrobiti koje donose i celi plodovi urme.
Urma je nesumnjivo zdrava voćka, o čijim dobrim nutritivnim svojstvima možete opširnije pročitati u članku Šta se dešava kada redovno konzumiramo urme?. Ali, urma je nesumnjivo i veoma slatka, zato što sadrži prirodan šećer.
Pitanje je, dakle, sledeće: kako urme (odnosno, urmin šećer) utiču na organizam u odnosu na prerađeni, rafinisani šećer, da li dijabetičari mogu da konzumiraju urmin šećer, u kojim količinama, i koliko je to bezbedno za njih?
Proučavanja ukazuju: umereno konzumirane, urme ne pogoršavaju stanje dijabetičara
Dosad je obavljeno nekoliko manjih proučavanja uticaja konzumacije urmi na dijabetičare. Metaanaliza pet kliničkih studija, ili, uprošćeno rečeno, ono što nam te studije opšte uzevši govore, glasi: da je konzumacija urmi kod pacijenata sa dijabetesom dovela do sniženja glukoze u krvi. Međutim, sve te studije bile su sprovedene na malom uzorku pacijenata.
Pošto je konzumacija urmi na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi značajna, što bi mogao da predstavlja potencijalni problem zbog rastućeg obolevanja od dijabetesa i u tim krajevima sveta, istraživači dve institucije, Kraljevskog koledža lekara u Irskoj i Bahreinu, i Odseka za internu medicinu Univerzitetske bolnice Kralj Hamad u Bahreinu, sproveli su istraživanje u trajanju od tri meseca, na znatno većem uzorku, koje je uključilo 79 pacijenata obolelih od dijabetesa tip 2, koji nisu bili zavisni od insulina. Cilj tog istraživanja je bio da se utvrdi kako svakodnevna konzumacija 60 grama urmi, koje su korišćene kao prepodnevna i popodnevna užina pored ostale uobičajene hrane koju su ispitanici uzimali, deluje na sledeće parametre: nivo glukoze u krvi, HbA1C (ili glikolizirani hemoglobin, pokazatelj dugoročnog nivoa šećera u krvi, tzv. „tromesečni šećer“), C-reaktivni protein (pokazatelj upala), krvni pritisak i insulinsku rezistenciju. Pri tome, da bi moglo da se napravi poređenje, jedna grupa ispitanika je dobijala urme, a druga umesto toga po 60 grama suvog grožđa dnevno.
Nakon što je eksperiment završen i što su obavljena sva relevantna merenja i ispitivanja, zaključak te studije je bio sledeći: nije potvrđeno da konzumacije 60 g urmi dnevno doprinosi sniženju nivoa glukoze u krvi, ali jeste potvrđeno da konzumacija urmi u navedenoj količini ne doprinosi povišenju nivoa šećera u krvi, kao i to da ne deluje negativno na ostale parametre koji su mereni: HbA1c, insulinsku rezistenciju, krvni pritisak i C-reaktivni protein.
Urmin šećer u poređenju sa belim (rafinisanim) šećerom
Šta ti rezultati praktično znače?
Uporedimo, recimo, konzumaciju 60 grama urmi, koje su dodate nečijoj svakodnevnoj ishrani, sa konzumacijom 60 g rafinisanog šećera, koji bi neko dodao u uobičajenu ishranu.
Šezdeset (60) grama šećera je 14 kašičica šećera. To je već više od 12 kašičica koje Svetska zdravstvena organizacija postavlja kao maksimum unosa dodatog šećera za zdravu osobu, a gotovo dvostruko više od onog što je preporučeno kao maksimum unosa šećera za dijabetičare: za njih je maksimum između 6 kašičica rafinisanog šećera (za žene) i 9 kašičica rafinisanog šećera za muškarce (preporuka American Heart Association).
Dakle, videli smo da istraživanje koje smo ovde opisali utvrdilo da unos 14 kašičica urminog šećera (koji predstavlja čiste, mlevene suve urme) nije negativno uticao na nivo glukoze u krvi, krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, HbA1c („tromesečni šećer“) i C-reaktivni protein kod dijabetičara tip 2, koji ne uzimaju insulin.
Međutim, unos 14 kašičica običnog šećera bi gotovo izvesno uticao negativno na pomenute parametre, pošto premašuje sve maksimume preporučenog unosa koje daju lekari.
To praktično znači da istraživanje koje smo naveli pokazuje da je urmin šećer, koji je potpuno prirodan zaslađivač, poželjniji i bezbedniji za dijabetičare u količinama do 60 grama (ili do 14 kašičica) dnevno od običnog rafinisanog šećera. Rezultati istraživanja ukazuju da taj unos ne utiče negativno ni na jedan parametar koji se smatra releventno povezanim sa zdravstvenim stanjem kod dijabetesa tip 2. To se slaže i sa pet manjih istraživanja o uticaju urmi koja su prethodila ovom.
Što se tiče zdravih ljudi, uzimajući u obzir negativan uticaj preterane konzumacije dodatog šećera na opšte zdravlje, ako imamo u vidu rezultate ovog istraživanja, verovatno je da se može reći da je i za zdrave osobe konzumacija umerene količine urminog šećera bolja nego konzumacija iste količine rafinisanog šećera.
Urmin šećer na našem tržištu
Jedini urmin šećer koji se danas može naći na našem tržištu jeste organski urmin šećer koji uvozi Superfood doo.
Superfood urmin šećer je proizveden od 100% organskih, sušenih urmi. Za njegovu proizvodnju koriste se najslađe vrste urmi sa Srednjeg Istoka.
Kao i urme, koje čine 100% njegovog sastava, i urmin šećer je bogat biljnim vlaknima, što pomaže varenju. Sadrži značajnu količinu minerala, kao što su gvožđe i kalijum. Takođe je bogat antioksidansima. Urmin šećer ima nizak glikemijski indeks (procenjen između 44 i 53). To pomaže sprečavanju naglih skokova nivoa šećera u krvi.
Urmin šećer ima bogat, karamelast ukus. Tekstura je takva da se topi u ustima. Može da se koristi i samostalno kao zaslađivač, a odličan je za dodavanje u razna slatka peciva i kolače.
Tekst sastavio: Goran Bojić
