Iako sa šećerom ne treba preterivati, nema razloga da zdrav čovek izostavlja šećer iz ishrane. Ipak, nisu svi šećeri isti, a u ovom članku naći ćete kratak pregled i naše preporuke u pogledu raznih zaslađivača koji su u opticaju.
Pre svega, ovde ne govorimo o šećeru koji prirodno unesete kad pojedete neku voćku, već o dodatom šećeru, koji se koristi za zaslađivanje.
Kad govorimo o šećeru za dodatno zaslađivanje, najvažnije je da znamo da su i prirodni i nerafinisani šećeri ipak šećeri, i bez obzira da li potiču od šećerne trske, šećerne repe, kaktusa, kokosa i slično i ma koliko da se reklamiraju kao zdravi i ma koliko da objektivno jesu zdraviji od belog šećera, ne treba da ih konzumirate previše, jer to neće prijati vašem zdravlju.
Beli šećer
Ovo je ubedljivo najčešće korišćeni šećer u domaćinstvu. Dobija se preradom i rafinisanjem šećerne repe. Tokom tog procesa, uklanjaju se svi minerali i supstance koje šećeru daju boju, a ostaje rafinisana veoma slatka supstanca, izuzetno kalorična, ali bez ikakvih drugih nutrijenata. Ima visok glikemijski indeks - GI 68, prema proračunu Instituta Linus Pauling.
Žuti šećer
Žuti šećer se pravi slično kao i beli šećer, s tim što se proces prerade se prekida pre finalnog rafinisanja, tako da zadržava žućkasto-braonkastu boju. U pogledu nutritivne vrednosti, gotovo je identičan kao i beli šećer, a identičan mu je i glikemijski indeks.
Melasa i smeđi šećer
Nusprodukt koji se dobija kad se minerali i ostali sastojci uklanjaju iz rafinisanog šećera, najčešće preradom šećerne trske, poznat je kao melasa. Melasa se meša sa rafinisanim belim šećerom da se dobije smeđi šećer. Tako dobijeni šećer sadrži nutrijente kao što su magnezijum, selen, gvožđe, kalcijum i dr, kao i određenu količinu antioksidanasa, mada ta količina nije velika. Zato se može smatrati nešto zdravijom varijantom od belog šećera, a ima i nešto niži glikemijski indeks - GI 55 do 60.
Agave šećer
Ovaj šećer se dobija od soka plavog kaktusa, poznatog kao agava. Sok se filtrira, zagreva, koncentriše, a potom suši kako bi se dobio šećer. Slađi je 1,5 puta od belog šećera, tako da možete da ga koristite manje da dobijete podjednako sladak ukus, što svakako jeste prednost. Sadrži male količine kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Ima izuzetno nizak glikemijski indeks GI procenjuje se na oko 17 (dok beli šećer ima GI 68), pa je zato pogodan za dijabetičare. Međutim, pošto se sastoji prevashodno od fruktoze, koja se metaboliše u jetri, bez obzira na nizak glikemijski indeks ne treba preterivati ni sa njim.
Kokosov šećer
Ovo je svakako jedan od najpopularnijih šećera danas, zbog specifičnog prefinjenog ukusa. Nešto je manje sladak od belog šećera. Pravi se kuvanjem soka kokosove palme dok se ne dobije sirup, njegovim sušenjem i mlevenjem u fini prah. Ima znatno niži glikemijski indeks od belog šećera (35), zbog čega je pogodan i za dijabetičare kao i za sve koji nastoje da uravnoteže nivo šećera u krvi. Od korisnih nutrijenata, sadrži kalijum, kalcijum, cink i gvožđe.
Med
Što se tiče hranljivog sastava i medicinskih svojstava, med je daleko najzdraviji zaslađivač koji se koristi u ljudskoj ishrani. Međutim, pošto sadrži dosta prostih šećera, glukoze i fruktoze, ima visok glikemijski indeks (GI 60), tako da osobe koje nastoje da kontrolišu šećer u krvi moraju da ga koriste sa oprezom. Ali, za zdrave osobe med je najbolji izbor, posebno sirov med (ona koji nije zagrevan u procesu prerade), pošto sadrži obilje minerala, enzima, lekovitih materija, ima antibakterijsko dejstvo, povoljno deluje na sluzokožu organa za varenje, hrani srčani mišić i ima druga dobro proučena i dokazana medicinska svojstva.
Izvor: zdravahrana.com