kiselost organizma

Kokosov organski šećer - i te kako bolja alternativa

said@superfood.rs — Fri, 14 Apr 2023 08:25:00 +0000

Kokosov organski šećer - i te kako bolja alternativa said@superfood.rs 14. April 2023.

Kokosov organski šećer je prirodna zamena za beli rafinisani šećer. Sve češće se koristi u zdravijoj ishrani, može se sresti u mnogim kuhinjama a polako ulazi i u zdravije orijentisane restorane i kafiće. Za razliku od belog šećera, koji se dobija uglavnom od šećerne repe, organski kokosov šećer se dobija iz nektara cveta kokosa. Ovaj prirodni zaslađivač sadrži veliki broj hranjivih sastojaka, dok beli šećer ne sadrži nikakve nutritivne vrednosti. Osim toga, kokosov organski šećer ima nizak glikemijski indeks, što znači da ne uzrokuje brzi skok šećera u krvi kao što to čini beli šećer.

Kokosov organski šećer ima mnogo prednosti u odnosu na beli rafinisani šećer. Na primer, kokosov organski šećer sadrži određenu količinu vitamina i minerala, kao što su gvožđe, cink, kalcijum i kalijum. Takođe, kokosov organski šećer sadrži inulin, vrstu vlakana koja pomaže u održavanju zdravog probavnog trakta.

Zaista je lako koristiti kokosov organski šećer u kuhinji, kao zamenu za obični beli šećer. Može se koristiti u gotovo svim tortama, kolačima i desertima. Ovde vam predlažemo jedan jednostavan i ukusan recept za braoni u kome se koristi kokosov organski šećer.

Potrebni sastojci:

1 šolja bademovog brašna
1/2 šolje kokosovog organskog šećera
1/2 šolje kakao praha
1/2 šolje kokosovog ulja
2 jaja
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo

Uputstvo za pripremu:

Zagrejte rernu na 180°C.
U posudi pomešajte bademovo brašno, kokosov organski šećer, kakao prah i so.
Dodajte kokosovo ulje i mešajte dok se ne sjedini.
Dodajte jaja i vanilin ekstrakt i dobro promešajte.
Dodajte prašak za pecivo i ponovo dobro promešajte.
Sipajte smesu u pleh i pecite oko 20-25 minuta, dok se ne uhvati korica.
Izvadite iz rerne i ostavite da se ohladi pre sečenja.

Ovaj ukusan brownie recept će sigurno zadovoljiti vaše slatke želje, a istovremeno ćete uživati u koristima kokosovog organskog šećera.

Pogledajte Superfood organske proizvode

KOKOSOV ŠEĆER organski 100g, 200g i 400g

PANELA ŠEĆER trščani organski smeđi 200g i 400g

AGAVE ŠEĆER organski 150g i 300g

Tagovi

Dobri razlozi za kokosov šećer

said@superfood.rs — Mon, 25 Nov 2019 14:25:00 +0000

Dobri razlozi za kokosov šećer said@superfood.rs 25. Novembar 2019.

Kokosov šećer je prirodni šećer dobijen od cvetova kokosovog drveća. Zdraviji je zaslađivač i ima niz prednosti u odnosu na standardni beli šećer, a evo koje.

Jedini način na koji se kokosov šećer prerađuje je grejanje cvetnog sirupa kokosa, tako da ne sadrži ni aditive, ni izbeljivače ni bilo koje druge hemikalije. Evo nekoliko razloga koji govore u prilog korišćenja kokosovog šećera i nekoliko koji mu daju prednost u odnosu na beli šećer.

Prefinjen ukus

Kokosov šećer je sličan je po boji i ukusu smeđem šećeru. Ali, kokosov šećer ima primesu ukusa karamele, tako da je još finiji.

Jednostavan za upotrebu

Koristi se kao zamena i za beli šećer i za smeđi šećer u odnosu 1:1, tako da ne morate da razmišljate i preračunavate količine u raznim receptima:) Naprosto, upotrebite ga kao zdraviju zamenu svuda gde ste dosad koristili beli šećer!

Niži glikemijski indeks

Prema rezultatima ispitivanja obavljenih na Filipinima, u Japanu i Australiji, kokosov šećer ima glikemijski indeks (GI) od 35 do 54. Poređenja radi, rafinisani beli šećer, muskovado i melase imaju glikemijski indeks od 60 do 100. Drugi zaslađivači prefinjenijeg ukusa, kao što su javorov sirup i med imaju glikemijski indeks oko 70. To znači da je kokosov šećer pogodniji za one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi.

Ne sadrži fruktozu

Možda vam izgleda čudno što se ovo navodi kao prednost. Mada se fruktoza ranije dosta preporučivala zbog nižeg glikemijskog indeksa, nova istraživanja su pokazala da rafinisana fruktoza nije dobra za stalnu upotrebu i da doprinosi metaboličkom sindromu (gojaznost, povišeni trigliceridi i dijabetes).

Sadrži brojne vitamine

Kokosov šećer ima čak 12 vitamina B grupe – uključujući B1, B2, B3, B6, B7 (vitamin H), piridoksal (oblik B6). Posebno je bogat vitaminom inozitolom (vitamin B8), koji je neophodan za rad nerava, metabolizam holesterola i preraspodelu masti u telu.

Sadrži minerale

Za razliku od rafinisanog šećera, koji ne sadrži nikakve vitamine i minerale, kokosov šećer sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, fosfor i bor. Svi oni igraju važnu ulogu i procesima koji se odvijaju u ljudskom telu.

Sadrži aminokiseline

Kokosov šećer sadrži 16 od 20 aminokiselina. Posebno je bogat glutaminskom kiselinom, od koje nastaju glutamin, treonin, aspartinska kiseline i serin. Glutamin je veoma važan za telesni metabolizam.

Čuva okolinu

Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) izvestila je da je kokosov šećer u pogledu održive proizvodnje zaslađivač broj 1 u svetu!

Organski kokosov šećer po veoma povoljnoj ceni možete naručiti onlajn na ovom linku

Izvor: zdravahrana.com

Pogledajte Superfood organske proizvode

KOKOSOV ŠEĆER organski 100g, 200g i 400g

PANELA ŠEĆER trščani organski smeđi 200g i 400g

AGAVE ŠEĆER organski 150g i 300g

Tagovi

Zašto Agave šećer

said@superfood.rs — Thu, 04 Jul 2019 14:37:00 +0000

Zašto Agave šećer said@superfood.rs 04. Jul 2019.

Agave šećer je prirodni zaslađivač koji predstavlja zamenu za beli i smeđi šećer, za one koji izbegavaju ove zaslađivače. Agave šećer je u stvari dehidrirani oblik agave sirupa. Dobija se sušenjem agave sirupa, pri čemu se uklanja sva vlaga. Nešto je slađi od običnog šećera, tako da se sa manjom količinom može postići isti efekat zaslađivanja kao što ga ima i običan šećer. Međutim, agave sirup ima daleko niži glikemijski indeks i od belog i od smeđeg šećera.

Glikemijski indeks (GI) meri koliko određena namirnica može da podigne nivo šećera u krvi. Iako nagli skokovi šećera u krvi nisu poželjni ni kod zdravih ljudi, posebno dijabetičari moraju da vode računa da izbegavaju namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, zato što one mogu da izazovu nagli skok šećera u krvi nakon konzumacije i shodno tome zahtevaju više insulina.

Što je niži glikemijski indeks, to određeni zaslađivač manje podiže nivo glukoze u krvi. Glikemijski indeks običnog belog šećera iznosi 60 i smatra se visokim; što se meda tiče, iako se med smatra veoma zdravim zaslađivačem, on takođe ima veoma visok glikemijski indeks GI - 58. U poređenju sa ovim, agave šećer ima glikemijski indeks (GI) 17 do 19 (po raznim merenjima), što je daleko niže, pa je zato preporučljiviji kao zaslađivač.

Na primer, jedno istraživanje obavljeno na životinjama, i objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food, ukazalo je da su miševi koji su konzumirali agave nektar imali niži nivo šećera u krvi, niži nivo insulina, kao i da su se manje ugojili u odnosu na kontrolnu grupu koja je konzumirala običan šećer.

Međutim, kao i kod svih zaslađivača, ulogu u održanju zdravlja ne igra samo glikemijski indeks, već i količina koja se koristi. Zato je veoma važno konzumirati agave šećer umereno, kao što se preporučuje i za sve druge zaslađivače, pogotovo osobama koje nastoje da postignu stabilan nivo šećera u krvi.

Stručna referenca:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25011004

Pogledajte Superfood organske proizvode

AGAVE ŠEĆER organski 150g i 300g

KOKOSOV ŠEĆER organski 100g, 200g i 400g

PANELA ŠEĆER trščani organski smeđi 200g i 400g

ŠEĆER OD ŠEĆERNE TRSKE ZLATNI organski 250g i 500g

Tagovi

Zasladite vašu kafu cimetom

said@superfood.rs — Wed, 29 May 2019 12:58:00 +0000

Zasladite vašu kafu cimetom said@superfood.rs 29. Maj 2019.

Da bi maskirali gorak ukus kafe, mnogi dodaju dosta šećera, mleka, krema i sl. To smanjuje zdravstvene dobrobiti koje može da donese kvalitetna organska kafa. Možda niste znali da u istu svrhu može poslužiti i cimet, s tim što je to zdraviji dodatak.

Ublažavanje jakog i gorkog ukusa kafe šećerom donekle smanjuje zdravstvene dobrobiti koje inače taj napitak može da donese, pogotovo ako nastojite da smanjite količinu šećera u ishrani. Tzv. kremovi za kafu po pravilu sadrže aditive, a mleko smanjuje količinu antioksidanasa u kafi. Međutim, kašičica cimeta u kafi ne samo da će ublažiti gorak ukus i dodati posebno privlačnu aromu ovom napitku, već će ga učiniti i zdravijim.

Prvo, cimet sadrži određenu količinu kalcijuma, gvožđa, mangana i vitamina K, pa tako i kafa sa cimetom dobija ove dodatne nutrijente.

Drugo, nekoliko naučnih istraživanja je pokazalo da cimet smanjuje rezistenciju na insulin, što je važno ne samo za one koji imaju problema sa nivoom šećera u krvi, već i za one koji nastoje da regulišu telesnu težinu, pošto je često rezistencija na insulin povezana sa viškom kilograma i telesne masti. Dakle, čak i ako zasladite kafu šećerom (preporučljivo, kvalitetnim organskim kokosovim šećerom), dobro je dodati i još malo cimeta; prvo, on će pomoći da se uravnoteži nivo šećera u krvi, a drugo, dodatno podstaći proces sagorevanja masti.

Još nekoliko proučavanja, uključujući i istraživanje obavljeno na Univerzitetu Raš ukazalo je da cimet podsticajno deluje na mozak, tako što pojačava fizičke veze između pojedinačnih neurona, što olakšava mozgu da stvara i skladišti sećanja. S obzirom da postoje istraživanja koja dokazuju da i kafa podstiče rad mozga i deluje preventivno protiv neurodegenerativnih oboljenja (kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest), kombinacija kvalitetne organske kafe sa cimetom daje napitak posebno koristan za zdravlje mozga.

Izvori:

Pogledajte Superfood organske proizvode

KAFA INSTANT organska sa kofeinom 100g - Mount Hagen

KAFA ORGANSKA INSTANT BEZ KOFEINA 100g - Mount Hagen

KOKOSOV ŠEĆER organski 100g, 200g i 400g

Tagovi

8 saveta kako da kafa postane prijatelj vašeg stomaka

said@superfood.rs — Fri, 10 May 2019 11:23:00 +0000

8 saveta kako da kafa postane prijatelj vašeg stomaka said@superfood.rs 10. Maj 2019.

Skoro cela planeta uživa pijući kafu. Ona ima brojne benefite za naš organizam.

Kafa je jak antioksidans i dokazano smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, Alchajmera i Parkinsonove bolesti. Smatra se da pojačava mentalni fokus i fizičke sposobnosti.

Ukoliko ste obožavalac kafe ali ipak imate osetljiv stomak, možete se naći u nezgodnoj relaciji sa kafom - da li da je ostavim ili trpim tegobe?

Zašto kafa može izazvati probleme sa želucem?

Tokom pečenja i kuvanja kafe, pojačava se kiselina koju zrno kafe prirodno sadrži.

Naš organizam bi trebao dobro da se nosi sa kiselošću ali previše i svakodnevno, može postati problem. Za osobe koje imaju hroničnih problema sa želucem, kiselina kafe može izazivati i pojačati stanja poput dijareje i grčeva.

Savet nutricionista je da kafu ne pijete pre ili odmah nakon obroka jer utiče na absorpciju gvožđa.

Kako da kafa postane prijatelj stomaka?

Možda ipak ne morate da potpuno isključite vaš omiljeni napitak, postoje načini da vaša jutarnja kafa ne izaziva neprijatnosti.

Pokušajte da primenite neke od sledećih saveta.

1. Potražite manje kisele kafe

Postoje razni proizvođači manje kiselih zrna, pročitajte na pakovanju. Važno je da zrna nisu prošla razne hemijske procese da bi se smanjila kiselost. Zanimljivo je da što je zrno duže pečeno, to je manje kiselo. Smatra se da kafu možete kuvati u alkalnoj vodi i tako ublažiti kiselost.

2. Probajte organsku instant kafu Mount Hagen

U proizvodnji ove instant kafe koriste se samo sveža zrna organski gajene kafe arabike koja potiču sa velikih nadmorskih visina. Zelena zrna arabike I klase se pažljivo beru i suše na suncu. To ovu kafu čini izuzetno zdravom i kvalitetnom.

3. Kafa bez kofeina

Ispijanje kafe bez kofeina može ublažiti neželjene, neugodne efekte. Kafa bez kofeina sadrži slične količine antioksidanasa kao i regularna kafa, mada može biti i do 20% niža. Uklanjanje kofeina može učiniti ovaj napitak malo prijatnijim za one koji su osetljivi na gorak ukus i miris.

4. Hladno kuvana kafa

Smatra se da hladno kuvana kafa ima 60% manje kiselosti od regularne kafe.

Ona se naravno može podgrejati pre ispijanja. Možete istražiti jednostavne načine da sami pripremite ovu kafu.

5. Kuvajte kafu sa ljuskom jajeta

Ljuska jajeta ima kalcijum i visoko je alkalna. Dodavanjem u kafu ona će neutralizovati kiselost i ostale komponente koje stvaraju probleme.

6. Izbegavajte šećere i veštačke zaslađivače

Stvorite naviku uživanja u kafi bez zaslađivača. Svi slatki dodaci samo pojačavu uznemirenost stomaka jer hrane loše bakterije.

7. Dodajte biljna mleka

Biljna mleka mogu obogatiti ukus kafe i pojačati užitak. Ako koristite kvalitetna mleka poput bademovog ili ovsenog ujedno unosite korisna vlaka i mikronutrijente.

8. Probajte cikoriju umesto kafe

Razlika u odnosnu na „običnu“ kafu je što ne sadrži kofein, ne izaziva zavisnost, čak je veoma je korisna za zdravlje. Koren ove biljke obiluje mnoštvom minerala koji blagotvorno utiču na organizam. Blaga je, prijatnog ukusa i svakako mnogo manje kisela od regularne kafe.

Ljubitelji kafe se teško naviknu na cikoriju jer joj nedostaje onaj snažan miris i ukus.

Autor: Marija Božić

Pogledajte Superfood organske proizvode

KAFA INSTANT organska sa kofeinom 100g - Mount Hagen

KAFA ORGANSKA INSTANT BEZ KOFEINA 100g - Mount Hagen

PANELA ŠEĆER trščani organski smeđi 200g i 400g

Tagovi

Bazna ishrana čuva zdravlje

said@superfood.rs — Sun, 09 Sep 2018 13:42:00 +0000

Bazna ishrana čuva zdravlje said@superfood.rs 09. Septembar 2018.

Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega i druge zdravstvene probleme. Preventiva je da se hranimo namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.

Sve je više istraživanja koja pokazuju da su problem sa navikama u ishrani koje izazivaju kiselost veoma realni. Nakon što se svari, svaka hrana izveštava bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo usposavi baznost, a mišići se razlažu va proizvedu amonijak, koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.

Na duge staze, preterana kiselost dovodi do tanjenja kostiju i smanjuje mišićnu masu, po tvrdnjama dr Antoni Sebastijana sa Univerziteta Kalifornija. Usput se gubitak kalcijuma i magnezijuma može pretvoriti u deficit sa mnogim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije i anksioznost.

Do čega dovodi previše kiselosti

Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se metaboliše u organizmu stvara sredinu nižeg pH, odnosno kiseliju. Ovde moramo da imamo u vidu da iako hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači automatski da zakiseljuje organizam. Na primer, limun i paradajz su kiseli, ali oni čine sredinu organizma baznom kad dospeju u bubrege.

- Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi večoj kiselosti. Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).

- Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.

- Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.

Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više voća i povrća u ishrani. Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga. Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Danas, zbog jako slane prerađene i “džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos izaziva ozbiljan poremećaj u pH ravnoteži i našim potrebama za kalijumom.

Kako da testirate pH

To je jednostavno i nije skupo. Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Sravnite boju sa pH shemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutanjeg urina. Ponovo uporedite pH sa shemom.
Ovo testiranje obavljajte 10 jutara u nizu. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremni. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH.
Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvidete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg voća i povrća.

Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu
Da biste mogli da se praktično orijentišete u ishrani, ovde donosimo spisak namirnica za koja su merenja pokazala da nakon što se svare doprinose kiselosti ili baznosti organizma.

Kiselotvorne namirnice
Špagete, kornfleks, beli pirinač, ražani hleb, beli hleb, mleko, sočivo, meso

Ekstremno kiselotvorne namirnice
Parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja

Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma
Kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, limun, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradaj, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda

Ekstremno alkalotvorne namirnice
Spanać, grožđe, urme

Napomena
Svo voće i povrće je alkalotvorno, osim ukoliko nije ukiseljeno ili marinirano

Izvor: zdravahrana.com

Pogledajte Superfood organske proizvode

KINOA TRIO mix organska 200g i 400g

LANENO SEME ZLATNO organsko 200g

Tagovi

ph vrednost

Šta organizam čini kiselim a šta baznim?

said@superfood.rs — Sat, 08 Oct 2016 13:42:00 +0000

Šta organizam čini kiselim a šta baznim? said@superfood.rs 08. Oktobar 2016.

Kad se u okviru makrobiotičke ishrane govori o jin i jang namirnicama, iako su to složene kategorije, jedan od njihovih aspekata je uticaj na stvaranje kisele ili bazne sredine u našem organizmu. Da bi se održalo optimalno zdravlje, pH vrednost krvi treba da bude blago bazna.

Zato je najbolje da osnovu naših obroka čine namirnice koje su i same takve – odnosno, ne izazivaju ni preteranu kiselost ni preteranu baznost organizma.

Naravno, u obrok se mogu uključiti i namirnice koje su izrazito kiselotvorne ili izrazito bazne, ali se one moraju uravnotežiti i ne treba ih konzumirati ni u velikoj količini ni previše često.

Sledeća klasifikacija može vam pomoći da se snađete u pogledu toga koje namirnice doprinose kiselosti, a koje baznosti organizma.

Namirnice koje čine organizam izrazito baznim (jang)
Morske alge, limun, celer, urme, grožđe, smokve, biljni čajevi (većina), agar agar, dinja, lubenica, paprika, kuzu, peršun, potočarka

Namirnice koje čine organizam srednje baznim (jang)
Krompir (sa korom), zeleno lisnato povrće, karfiol, kelj, blitva, dajkon, rotkva, repa, začinsko bilje (zelenih listova), zelena salata, rotkvice,beli luk, mahunarke (sveže, zelene), cvekla, brokoli, kupus, grašak (sveži), paprike, špargla, kukuruz šećerac (sveži), klice lucerke (alfalfa), jagode, maline, ribizla, jabuke, kajsije, grožđe, kruške, bundeva, grejpfrut, banane (zrele), urme, kivi, nektarine, breskve, ananas, avokado, smokve (sveže), rogač, bademi,, banča čaj, voćni sokovi, ,suvo grožđe, đumbir (sveži), zeleni čaj, šitake pečurke, jabukovo sirće, umeboši šljive, sokovi od povrća

Namirnice koje čine organizam blago baznim (jang)
Integralni pirinač, tofu, tempeh, tamari, sojino mleko, pirinčani slad, miso, proso, heljda, kesten, mana hleb (sušen na suncu ne pečen), masline, maslinovo ulje, plavi patlidžan, bamije, prokelj, krastavac, paradajz, rotkvice, crni luk, praziluk, ukiseljeno povrće (domaća makrobička turšija), trešnje, mandarine, narandže, kokosov orah (sveži), kozje mleko, med, pečurke, bamije, morska so, crni luk

Neutralne namirnice

Pavlaka, kravlje mleko, jogurt (običan), surutka (sirova), puter (nesoljen), ulja (izuzev maslinovog)

Namirnice koje čine organizam blago kiselim (jin)
Jaja, crveni pasulj, bundevinno seme, susamovo seme, ječam, ječmeni slad, puter, spelt ili pir (vrsta žitarice), spanać

Namirnice koje čine organizam srednje kiselim (jin)
Integralne žitarice i testenina od njih, peciva od integralnog brašna, mekinje, suve mahunarke (sem soje), koštunjavo voće (osim badema), basmati pirinač, pirinčano mleko, raž, ovas, pšenični hleb sa organskim klicama, oljušten krompir, sirevi, riba, mleko (homogenizovano), kozje mleko (homogenizovano), kečap, melasa (organska, bez sumpora), borovnica, šljive, javorov sirup (neprerađen), senf, kokice (posoljene, sa puterom), suve šljive i čaj

Namirnice koje čine organizam izrazito kiselim (jin)
Beli hleb, peciva i kolači od belog brašna, rafinisane žitarice (npr. beli ili glazirani pirinač), kikiriki, čokolada, kafa, alkohol, gazirana bezalkoholna pića, zaslađeni voćni sokovi, veštački zaslađivači, junetina, svinjetina, jagnjetina, piletina, riba, brusnice, suve šljive, nerafinisan pšenični krem, krem od jaja (sa belim šećerom), zaslađeni jogurt, sladoled, džemovi, želei, jagnjetina, prerađeni javorov sirup, melasa (sa sumporom), industrijska turšija, plodovi mora, šećer, rafinisana ili jodirana so, crni čaj, orasi, vinsko sirće

Ova tabela možda će vam na prvi pogled izgledati čudno. Na primer, kako to da limun, koji je izrazito kiseo po ukusu, može da učini organizam veoma baznim (jang)?

U procesu varenja limun se razlaže na bazne sastojke i izrazito povećava baznost organizma. Ta osobina limuna iskorišćena je i u poznatoj detoksikacionoj Neera dijeti, čiji je jedan od osnovnih sastojaka limun. I trkači na duge staze i maratonci iz prakse znaju za to svojstvo limuna da neutrališe umor, otklanjajući mlečnu kiselinu koja nastaje napregnutim radom mišića. Lubenica takođe stvara baznu reakciju. Nije nikakvo čudo što i narodna medicina smatra limun i lubenicu odličnim za pročišćenje. Osim što čiste organizam, oni neutrališu i preteranu kiselost, koja je uzrok mnogih problema (između ostalog, i stvaranja bubrežnog kamena; zato se kaže da lubenica “čisti bubrege”).

Na drugom kraju spektra, beli hleb i peciva, meso i druge slične namirnice u procesu varenja izazivaju izrazito kiselu reakciju. Nije teško primetiti da upravo namirnice koje su ovde označene kao izrazito kisele predstavljaju preovlađujući način ishrane danas. Zato je kod mnogih ljudi kiselost organizma povećana, a takvo stanje je dobra podloga za razvoj raznih poremećaja.

Pogledajte naše organske proizvode

Tagovi

ph vrednost

Kako učiniti kafu zdravijom?

said@superfood.rs — Thu, 09 Jun 2016 13:42:00 +0000

Kako učiniti kafu zdravijom? said@superfood.rs 09. Jun 2016.

Mnogima je prva stvar na koju ujutru pomisle – kafa. Ogromna većina je pije veoma često, pa zato nije loše znati nekoliko stvari koje nam mogu pomoći da ovaj (ne)obavezni napitak učinimo zdravijim.

Koristite organsku kafu

Kafa, nažalost, spada u poljoprivredne kulture koje se najviše tretiraju hemikalijama. U konvencionalnoj proizvodnji kafe, po hektaru se upotrebi skoro 280 kg veštačkih đubriva. Kad popijete kafu, unosite i ostatke hemikalija koje doprinose mnogim zdravstvenim tegobama. Tokom vremena, redovna šolja-dve koju pijete dovodi do nagomilavanja toksina. Zato je veoma važno da izaberete organsku kafu, čime ćete sebi obezbediti znatno zdravije zadovoljstvo.

Zamenite mleko boljom varijantom

Mleko se veoma često dodaje u kafu. To izgleda nedužno – ali da li zaista želita da u svojoj kafi imate hormone rasta, antibiotike, pesticide (sve se to, nažalost, nalazi u konvencionalno proizvedenom mleku)?

Učinićete kafu zdravijom ako izostavite mleko. Ili, ako možete, nabavite organsko mleko ili pavlaku. Druga varijanta je da koristite sojino, pirinčano, bademovo, kokosovo ili neko drugo biljno mleko kojih sada ima u prodaji.

Izbegnite rafinisani šećer

Većina ljudi koji paze na svoje zdravlje izbegava rafinisani šećer, ali često prave izuzetke kada se radi o jutarnjoj kafi. Međutim, rafinisani šećer je često GMO porekla i nije dobar za one koji imaju problema sa želucem ili jetrom.

Zasladite kafu organskim smeđim šećerom od šećerne trske, ili niskoglikemijskim šećerom kao što je kokosov šećer, a poželjno je da dodate u kafu i malo cimeta, koji će umeriti brzinu podizanja nivoa šećera u krvi.

Smanjite kiselost

Jedna od glavnih stvari koje mogu da budu problematične u kafi je njena kiselost. To možda i neće biti problem ako se naša ishrana zasniva na alkalotvornim namirnicama (sveže povrće i voće), ali ako u našoj ishrani preovlađuju žitarice i belančevine životinjskog porekla, onda je kafa dodatno opterećenje.

Da smanjite kiselost kafe, kuvajte je sa vodom koja ima veći nivo alkalnosti (ima nekoliko vrsta u prodaji). Ako u kafu dodate malo običnog putera, ili kokosovog ulja, oni će takođe smanjiti njenu kiselost.

Smanjite negativne efekte kofeina

Upravo je kofein ono što većina nas voli u kafi. Ali, on veštački stimuliše naše nadbubrežne žlezde, što doprinosi njihovoj iscrpljenosti na duže staze. Ironija je da mi koristimo kofein da dobijemo energiju i kratkoročno on tako i deluje, ali nas na duže staze ostavlja hronično umornim pa moramo da pijemo sve više i više kafe da postignemo isti efekat, a ponekad i bez ikakvog efekta.

Ipak, nešto može da se uradi da se smanji iscrpljiivanje nadbubrežnih žlezda a da se ne žrtvuje uživanje u kafi. Mogu se upotrebiti adaptogene biljke koje pomažu da se uspostavi ravnoteža nadbubrežnih žlezda. Istovremeno, ove biljke smanjuju efekat iscrpljenja adrenalina koji se javlja pri redovnom konzumiranju kafe. Možete, na primer, da u kafu dodate malo reiši gljive u prahu ili neke druge medicinske biljke. Ako ste preterivali sa kafom, potrebno je da pomognete svom hormonalnom sistemu da normalizuje lučenje adrenalina.

Recept za zdraviju kafu:

Potrebno vam je:

organska kafa

izvorska voda, alkalna

¼ kafene kašičice reiši gljive u prahu (smanjuje efekat kofeina)

1/8 kafene kašičice cimeta (pomaže ravnomernijem podizanju nivoa šećera u krvi)

kokosov šećer, ili stevija

1 kafena kašičica putera ili kokosovog ulja – (po želji)

Skuvajte kafu kako ste navikli i dodajte sastojke koji su navedeni.

Pogledajte Superfood organske proizvode

Tagovi

ph vrednost